Rođena sam, što bi moja (školska) deca rekla, davne1988. godine, a na moj rođendan petnaest godina kasnije izvršiše atentat na premijera Srbije. Te sam godine prvi put prozborila sa svojim životnim saputnikom.

Protrčala sam sprintom kroz osnovne i master studije na Filološkom fakultetu u Beogradu, da bih sada na doktorskim malo usporila tempo. Kažu da se tako stvara kondicija.

 Od onih sam koji čupaju kosu s glave kad vide da su na televiziji condescending preveli sa snishodljiv, a posebno sam ponosna što znam da se kaže štRiklirati, a ne štiklirati. Radije bih to nazvala poznavanjem materije nego jezičkim opsesivno-kompulsivnim poremećajem (mada je kvota niža za ovo drugo).

Kada su škole u pitanju, već nekoliko godina sedim na dve stolice. Jedna je dobro poznata stolica Srednje škole u Grockoj, gde sam provela dobar deo mladosti dosađujući nastavnicima sa kojima sada pijem kafu u zbornici. Ova druga se nalazi u Kontext-u, na parketu koji život znači kada sa đacima glumimo, pevamo, prezentujemo, a da budemo iskreni, ponekad i plačemo. Čas vidim kao priliku da od đaka naučim nešto novo i zanimljivo i da istu stvar sagledam iz toliko različitih uglova. Stremim ka tome da i učenici taj čas posmatraju kao priliku da izraze sebe i svoje viđenje stvarnosti, samo ne na maternjem jeziku.

Rodila sam se jednog lepog septembarskog dana ne tako davne 1989. godine, nedugo pošto su đaci ponovo ušli u školske klupe. Nakon punih šest godina, taj dan jeste bio razlog zašto sam volela početak školske godine, ali nije bio jedini. Još od malih nogu u moj život  se umešala strana muzika, naravno pesme na engleskom jeziku. Kako su samo divno zvučale a ja nisam razumela nijednu reč (nedopustivo!). Kada sam počela da učim engleski (ispostaviće se kasnije za mene sudbonosni)  jezik, imala sam još jedan razlog za čili ulazak u novu školsku godinu.

I tako sam (uživajući u stranoj muzici) uspešno prošla kroz osnovnu školu i gimnaziju i stigla do Filološkog fakulteta u Beogradu, gde sam 2012.godine stekla svoju prvu veliku titulu Diplomiranog profesora engleskog jezika. Sa „one“ strane katedre prvi put sam stala u toku treće godine studija. Bavila sam se (i dalje se bavim) prevodom. Kontext-u sam se priključila 2014. godine kada sam, kao najmlađi član tima u Grockoj, svojoj imenjakinji oduzela deminutivni sufiks –ica i postala Milenica.

Kroz kurseve metodike i  seminare u vezi sa nastavom jezika shvatila sam na koliko različitih interesantnih načina profesor može da učini da učenik ne pomisli na dodavanje slova m ispred svoje učeničke titule (kada je engleski jezik u pitanju, naravno). Sa prvim praktičnim iskustvom počela je da se razvija ljubav prema ovom poslu. A u Kontext-u tu ljubav veoma uspešno gajim uz đake različitih uzrasta, sjajan profesorski tim i naravno muziku.